Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији,

полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима,

грађани Србије доносе

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

„Службени гласник РС“,  бр. 98 од 10. новембра 2006, 115 од 30. новембра 2021 - Амандмани I-XXIX, 16 од 9. фебруара 2022.

ПРВИ ДЕО

НАЧЕЛА УСТАВА

Република Србија

Члан 1.

Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.

Носиоци суверености

Члан 2.

Сувере . . .
                                            

ЗАКОН

о одбрани

„Службени гласник РС“, бр. 116 од 11. децембра 2007, 88 од 28. октобра 2009, 88 од 28. октобра 2009 - др. закон, 104 од 16. децембра 2009 - др. закон, 10 од 29. јануара 2015, 36 од 10. маја 2018.

Глава I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се систем одбране Републике Србије, надлежности државних органа и Војске Србије у одбрани, права и дужности државних органа, аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе, грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у одбрани, као и друга питања од значаја за одбрану.

Члан 2.

Одбрана Републике Србије остварује се ангажовањем расположивих људских и материјалних ресурса, а обезбеђује употребом Војске Србије и других снага одбране на заштити суверености, независности, територијалне целовитости и безбедности.

Основни циљ одбране је одвраћање од напада и супротстављање војним и невојним изазовима, ризицима и претњама безбедности земље и заштита грађана, материјалних добара и живо . . .
                                            

ЗАКОН

о заштити права на суђење у разумном року

"Службени гласник РС", број 40 од 7. маја 2015. године

 

I. OСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет и сврха закона

Члан 1.

Овим законом уређује се заштита права на суђење у разумном року.

Сврха овог закона јесте да пружи судску заштиту правa на суђење у разумном року и тиме предупреди настајање повреда права на суђење у разумном року.

Судска заштита права на суђење у разумном року укључује и истрагу коју у кривичном поступку спроводи јавни тужилац.

Имаоци права на суђење у разумном року

Члан 2.

Право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинско-правни захтев (у даљем тексту: странка).

Јавни тужилац као странка у кривичном поступку нема право на суђење у разумном року.

Правна средства којима се штити . . .
                                            

ЦАРИНСКИ ЗАКОН

"Службени гласник РС", бр. 95 од 8. децембра 2018, 91 од 24. децембра 2019 - др. закон, 144 од 27. новембра 2020, 118 од 9. децембра 2021.

ДЕО ПРВИ
УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

ГЛАВА I
ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ ЦАРИНСКИХ ПРОПИСА, МИСИЈА ЦАРИНЕ И ДЕФИНИЦИЈЕ

Садржај и примена закона

Члан 1.

Овим законом уређују се општа правила и поступци који се примењују на робу која се уноси и износи из царинског подручја Републике Србије.

Овај закон:

1) примењује се на промет робе између царинског подручја Републике Србије и других царинских подручја, уз прописе из осталих области који се односе на трговину робом;

2) уређује царинске радње и поступке, као и права и обавезе лица и царинског органа, који из тих радњи и поступака проистичу;

3) примењује се јединствено на целом царинском подручју Републике Србије, осим ако није другачије прописано овим законом, другим законом или међународним споразумом који је потврдила Република Србија;

4) одредбе царинских прописа могу се прим . . .
                                            

ЗАКОН

о Народној банци Србије

"Службени гласник РС", бр. 72 од 18. јула 2003, 55 од 21. маја 2004, 85 од 6. октобра 2005 - др. законик, 44 од 30. јуна 2010, 76 од 4. августа 2012, 106 од 5. новембра 2012, 14 од 4. фебруара 2015, 40 од 7. маја 2015 - УС, 44 од 8. јуна 2018.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије, као и однос Народне банке Србије према органима Републике Србије, међународним организацијама и институцијама.

За обавезе Народне банке Србије јемчи Република Србија.

Члан 2.

Народна банка Србије је централна банка Републике Србије и обавља функције утврђене овим и другим законом.

Народна банка Србије је самостална и независна у обављању функција утврђених овим и другим законом, подлеже надзору Народне скупштине и њој је одговорна за свој рад.

Народна банка Србије, органи Народне банке Србије и чланови ових органа у обављању својих функција не примају нити траже упутства о . . .